Zadnje jutro na Bledu, kreće se prema Kranjskoj Gori (jezero Jasna), nisam siguran za put, naklikal sam neku rutu, ali činila mi se dosta nespretna, puno kruženja da bi izbjegel možda nepostojeći brijeg. Pitam u kampu lika na recepciji kud da idem, on kaže kroz srce Triglavskog parka, malo sam bil skepičan, tek tam bi mogel imati žestoki brijeg, velim ok, zidem van, orux maps, 3d mapa i kad ono, to je kotlina, idemo tud, pal je plan. Vozim se ja, ovaj put na pamet, pošto nije bilo rute koju bi slijedil na mobu, vozim se, sve lokalne ceste, i dolazim do ulaza u park, tu počinju prelijepi pejzaži, kak Zadruga veli, krava se pase po brijegu, gde asfalta taki još ne bu – dobar dio se vozil po šumi, utabani makadam, uz rijeku (plava!!! Ne smeđa).
I tak ja klačim, tu i tam lagani uspon, mislim si nemre biti to dobro, ipak se treba popeti na 8xx mnv, a krenul sam s 500mnv, kad ono, dva uspona 18%, serpentina v koje je prek metar visinske 😀 i penjem se ja i penjem, reko ok, dojdem na cca 900mnv, kad počne spust u Mojstranu, i spust traje i traje (-18% 🙂 ) spustim se dole i klačim označenom stazom prema Kranjskoj gori, dolazim gore, sve dela (nedjelja, cca 11h ) – pekare, dućani, ljudi ko da se nekaj dijeli, nastavim do jezera kak je bilo planirano, isto se vozi uz rjeku, slapova hrpu, jezero samo isto prekrasno – u nekoj kotlini.
Kak sam taj dan kasnije krenul, nisam imal previše vremena za razgledavanje, krećem dalje prema planu – prema granici Italija – Slovenija, vozim se, sav u svojem filmu i skoro prešibam granicu (skužil bi valjda v Travisio da nekaj ne štima), malo slikanja, vranac se nije dal prek, rekel je da iz protesta ne želi iti samo prek, jedino ako nekaj odvozimo, no kak je plan bil još daleko od kraja krenuli smo nazad, opet neki čudni vjetrovi, u brijeg, bez problema 30-35km/h, Prošli smo izvor Save (Zelenjaci se mjesto zove) dolazim do mjesta Podkoren i počinje uspon na Alpe, ni dobar dan, već uspon od 18% i to prek 3km dužine 😀 – sve u svemu veselo, ali kaj je tu je, mora se sklačiti. Klačim ja, odmaram, klačim i tak nekoliko puta u krug, dojdem do granice (tu je ujedno i prijevoj), to je to, začas sam dole – mislim si… kad ono 3 grda spusta od kojih je jedan imal traku za slučaj da ti kočnice otkažu pa da imaš kam produžiti (bolje i to nego zid). Naravno moja težina, težina vranca, težina opreme dovela je da se zbog kočenja jednostavno sve pregrijalo i pakne i diskovi, moral sam stati, da se to malo ohladi. Prije tih spusteva, bil je bunker muzej, imal sam namjeru ga posjetiti, ali moral bi ga preleteti na brzinu, pa sam odlučil da budem to ostavil za neku drugu priliku (??? Taj prijevoj ponovno, ne bi rekel 😀 ).
I tak spustim se s Alpi, bez nekih drugih problema, pičim prema Villach-u, sve me vodi po nekim bregima, staze su im dosta lošije označene i pripremljene nego u Sloveniji (prije svakog križanja znaš kam trebaš skrenuti) – po Austriji me vodil po šumi, ne znam di trebam skrenuti, nego prvo fulam i onda skužim da ne štima, pa tražim gde sam fulal i tak x put, to gubljenje ubilo mi je volju, pa sam izbacil iz plana Landskron, dvorac kod Villacha, izbacil sam i ručak u Dobbner pizzeriji, prije jezera, izbacil sam i jezero (Faaker see) – neki oblaci su me pratili i žuril sam se do Klagenfurta, no nekim čudom ili su oni mene prestigli ili se tak posložilo ja sam došel iza njih i tak se opet vozim na rubu kiše po mokroj cesti, klačim i nikak da dojdem do Klagenfurta.
I konačno taj famozni Klagenfurt, tik uz jezero (Worther see) mislim si kak bi sad bilo lijepo prespati negde v hostelu, a ne otvarati šator kojeg sam ujutro rosnog spakiral v torbu. Kak nisam prije istražil gde i kaj ima, odlazim u kamp, trebam prespati samo, jer ujutro idem dalje, lik veli 19€ za noć, istina tu me malo šokiral, reko pa toliko sam na Bledu platil, klimne z ramenima, reko more 15€, mislim si bolje išta nego ništa, kad ono pitam za wireless, nema free (kak se veli – nema đabe ni u stare babe 🙂 ), uzmem 24h paket, jer je ili to bilo ili 2h (paketi !! hahaha). I tak sav potišten, krepan nakon cijelog dana i nakon tolikih promjena planova tog dana, krenem raspremati šator, kad ono free roj komaraca koji ti ne da mira pri slaganju šatora, posložim ja to na brzinu, ipak je to već neka praksa bila, zajdem v šator kad nutra miris po ustaljenosti, kak je mokar pospremljen, otvorim unutarnja vrata da se lufta i pratim jel su to skužili članovi roja krvopijci, na svu sreću nisu. Slijedi tuširanje, i kak nisam cijeli dan ništ konkretnog pojel, gledam kam da idem sad jest, lik na porti spomenul dva restorana, no idem ja pogledati na netu kak to dela, ispostavilo se da ovaj dalji ne dela v nedelju, a njega je baš preporučil, odlazim do bližeg (Vila Lido), naručim pizzu, i neki desert – kolač od jabuke. Ok posluga, ok hrana – jele su se i bolje pizze, ali desert je bil super. Želudac se šokiral nakon tolikog napora kaj sam ga tak napunil i nije se baš spalo lijepo tu noć i ako uzmemo u obzir kišu i grmljavinu koji nisu prestajali cijelu noć, baš se i nisam naspal.
Dan2 – Bled, Bohinj < > Dan4 – Ferlach, Podljubelj, Ljubljana
