Budim se ujutro imam i kaj videti – imam vode u šatoru, tak je puhalo i padalo kaj je uspjelo i unutra nanositi, ali ništ strašno, počistim to, spakiram stvari i odlazim do Europarka (gdje gledam kaj je to i skužim EU, zastave, a gde je Hrvatska – nema 🙂 ), nakon toga odlazim do Minimundusa, prek ceste, preporučam svakome, hrpa građevina sa cijelog svijeta, malo sam bil ograničen s vremenom i nisam se mogel posvetiti detaljnom proučavanju od kud je kaj, ali poslikal skoro sve građevine i table, tak da je sve zabilježeno. Pred kraj parka, nemrem slikati više, kaj je to, digitalac krepava? Kad ono kartica puna (16GB 🙂 ) do tad sam imal cca 1100 slika s puta i 260 starih, obrisal par starih, da poslikam do kraja.
Vraćam se u kamp, pakiram šator i krećem lagano prema Ljubljani, čeka me duži prijevoj (Alpe su šire na tom dijelu) i nemrem gubiti vrijeme (ograničen s polaskom vlaka). Krećem, pratim oznake, kad najednom šuma, makadam, ali reko staza je to pa idemo, dolazim do neke brane i staza vodi prek nje, krećem dalje, već lagano pri prijevoju, opet neka staza, tu odustajem i idem na cestu, nisam ni odvozil 5 km počinje kiša lagano, pa sve jače, stajem, oblačim sve kišno (plastiku), brijeg, kuham se, prestaje kiša, dolazi sunce, skidam s sebe kišno, ali otkuhal sam, potkošulja mokra, majica mokra, penjem se sve više, nema sunca, oblaci, počinje i zima biti, stajem, oblačim zimsku jaknu i krećem dalje. Bilo je svega par serpentina, ali ubiju, penjem se sve više i više, gledam orux maps, prijevoj je puno viši, nego kaj je strava rekla, dolazim na vrh, kad vidim tunel 😀 odma je bilo sve lakše, spust je bil puno bolji, bez strmih dijelova, bez oštrih zavoja, max brzina 75km/h inače oko 50km/h.
Prije kretanja ujutro nisam ništ jel, putem elvitu samo, već me lagano lovila glad, stajem na benzinskoj, kupujem sendvič (na kojem piše: „Sendvič, baš onakvi kakvi mora bit“ 🙂 ) dupli snickers, sjedam u gostionu, nemaju nescafe, uzmam obični cappuchino z aparata (facepalm) i kak tu sjedim opet kiša, ali ne dam se, pojedem i krećem bez kišne opreme, dojdem do Kranja, stajem na kebabu i pita ženska jesi ti bil na Bledu, ono kaj si govoril da ideš 🙂 ono, niti da je mjesec dana prešlo kak sam kretal prema gore. E tu se vrijeme nije više šalilo i počel je pljusak, grmljavina, stajem, oblačim opet najlon na sebe i krećem dalje prema Ljubljani. U tom zanosu nekom (ili vjetar u leđa) fulam jedno skretanje, skužim cca 3km iza toga, ali da se spojiti u nastavku i nastavljam. I tak vozim, dolazim do table Ljubljana, sav sretan, tu sam, još par min i pri centru sam, kad ono, fulam opet križanje, vozim i dojdem do table prekrižena Ljubljana i nije mi jasno, vadim mob, skužim da sam vozil u krivom smjeru, gledam kak se vrnuti, kud skratiti, krenem kratiti, kad dojdem opet na isto mjesto, pogledam opet mob nastavim sad u dobrom smjeru i konačno dolazim do željezničkog, nakon 40km po kiši, sav nacaftani 😀
Dojde vlak, neki lik z švabije ide doma (u Bjelovar, pa onda dalje) i tam gde je mjesto za bicikle on ima 5 ogromnih kufera, gledam ja kam da denem bajk, nisam ga mogel deti dok je bilo prazno, a kam sad dok su tu kuferi. Kalkuliram ja, ništ mi ne pada na pamet, iza mene već 15 ljudo oće z jednog vagona u drugi, neka nabrijana baba s kuferom na silu oće prejti, tu sam poludel i rekel joj nek stane, da ako sam ja mogel 40km voziti po kiše da dojdem na vlak da more i ona pričekati malo dok nekaj ne skalkuliram, samo me pogledala i rekla ok 😀
I tak dodjemo u zg, gledam kud je najbolje za Goricu, na radničku, na čvor i Gorica je tu, klačim ja i na Heinzlove pri policiji lik z harmonikom (zetov bus) uletava ispred mene i zapira mi put, cesta mokra, kočim v smik, taman se zautavljam pri ulaznim vratima i velim liku fala na uletu, reko napravi to još jednom, krpal si buš stakla na busu, vadim rescue tool sa kristalom za šajbe i nastavljam voziti, više – na njegvu sreću nije uletaval, jer bi si kupil šofer šajbu 😀
Sljedeći dan uslijedil je povratak iz Velike Gorice prema doma.
Ukratko sam vam pokušal dočarati kak je to izgledalo ovo putovanje, svega par dana, a toliko novih i zanimljivih stvari putem. Definitivno preporučam da posjetite Bled/Bohinj/Kranjsku Goru, to je na svega 250km od Zagreba, odlična opcija (koju sam i ja iskoristil) je vlak Zagreb – Ljubljana, skine tih 300km, i ostane više vremena za razgledavanje.
